Smanjili ste grafička podešavanja, ali FPS se nije poboljšao? Verovatno podešavate pogrešno usko grlo

Smanjujete senke, teksture, efekte, pa čak i rezoluciju, ali FPS se jedva menja. To ne znači nužno da su podešavanja pokvarena. Često znači da podešavanje koje ste promenili nije opterećivalo komponentu koja trenutno ograničava performanse.

Grafički preset nije univerzalni prekidač za performanse

Grafički meniji grupišu mnoge različite vrste opterećenja na jednom ekranu. Neka podešavanja uglavnom povećavaju rad GPU-a. Druga povećavaju rad CPU-a, saobraćaj memorije, strimovanje resursa ili oboje.

Smanjenje rezolucije je dobar primer. Ono obično smanjuje broj piksela koje GPU mora da senči. Ako je GPU bio komponenta koja ograničava, FPS može značajno porasti. Ako je CPU-u već trebalo duže da pripremi svaki frejm nego GPU-u da ga renderuje, smanjenje rada sa pikselima može ostaviti konačnu brzinu frejmova skoro nepromenjenom.

Intel-ovo sopstveno uputstvo o uskom grlu CPU/GPU eksplicitno pravi ovu razliku: smanjenje rezolucije može osloboditi GPU resurse, dok podešavanja kao što je daljina renderovanja mogu uticati na performanse CPU-a. Efekat zavisi od scene i opterećenja, a ne od jednog univerzalnog pravila „nizak preset = brže“.

Test odgovora na usko grlo

Zašto je smanjenje rezolucije tako koristan test

Rezolucija menja količinu rada sa pikselima koju GPU obavlja. To je čini jednim od najjasnijih prvih testova za razdvajanje situacije koja je jako ograničena GPU-om od one koja je ograničena negde drugde.

Ograničenje CPU-om ne znači „CPU je na 100%“

Česta greška je pogledati ukupno iskorišćenje CPU-a i zaključiti da CPU ne može biti usko grlo jer pokazuje 40 ili 60 procenata.

Igre ne raspoređuju nužno svoj najvažniji rad po frejmu savršeno na svako jezgro. Jedna ili nekoliko kritičnih niti mogu odrediti kada sledeći frejm može biti poslat, čak i dok druga jezgra ostaju manje zauzeta.

Intel preporučuje analizu ravnoteže CPU/GPU umesto oslanjanja na jedan procenat iskorišćenja. PresentMon-ova metrika GPU Busy je posebno dizajnirana da pomogne u proceni koliko od intervala frejma GPU zapravo izvršava rad.

Mapa osetljivosti podešavanja

Niska iskorišćenost GPU-a može biti simptom, a ne bolest

Ako GPU čeka na CPU ili drugi deo pipeline-a uzvodno, iskorišćenost GPU-a može da opadne iako je broj frejmova nizak.

Intel opisuje ovaj opšti obrazac kao usko grlo: jedna komponenta ograničava sposobnost druge komponente da dostigne svoj potencijal. Njihove smernice za programere takođe prikazuju scenarije ograničene CPU-om u kojima GPU miruje dok čeka na rad CPU-a.

To ne znači da svako očitavanje GPU-a od 70 procenata dokazuje usko grlo na CPU-u. Ograničenja frejmova, učitavanje, meniji, upravljanje napajanjem, ponašanje telemetrije i prelazi scena mogu da utiču na iskorišćenost. Merenje vremena je jači dokaz od jednog procenta.

Zašto veća iskorišćenost GPU-a nije uvek cilj

GPU na 99 procenata iskorišćenosti može biti potpuno normalan kada je cilj maksimalan kvalitet slike ili propusnost. GPU ispod 99 procenata takođe može biti potpuno normalan kada je broj frejmova ograničen ili igra namerno ostavlja rezervu.

Korisno pitanje nije „Kako da nateram GPU na 100%?“ Već „Šta sprečava da se frejm završi ranije i da li mi je zaista potrebno da se završi ranije?“

Ograničenja frejmova mogu učiniti da podešavanja izgledaju nedelotvorno

Ako je igra ograničena na 120 FPS i već dostiže 120 FPS, smanjenje grafičkih podešavanja ne može da podigne prikazani broj frejmova iznad tog ograničenja.

Dodatna rezerva i dalje može biti važna: opterećenje GPU-a, potrošnja energije, buka ventilatora ili ponašanje latencije mogu se promeniti iako brojač FPS-a ostaje nepromenjen.

Pre nego što nepromenjeni FPS protumačite kao dokaz uskog grla na CPU-u, proverite da li ograničavač u igri, ograničavač drajvera, ponašanje V-Sync-a ili neko drugo ograničenje prikaza drži broj frejmova na fiksnom plafonu.

Zašto DLSS, FSR ili niža skala renderovanja ponekad ne rade gotovo ništa

Tehnologije nadogradnje rezolucije smanjuju rezoluciju dela radnog opterećenja renderovanja i rekonstruišu konačnu sliku. To je veoma korisno kada je renderovanje piksela skupo.

Ali ako CPU ili simulacija već određuju interval frejma, smanjenje rada na pikselima GPU-a možda neće značajno povećati osnovni broj renderovanih frejmova.

Zato igra može da prikaže gotovo isti FPS pri nativnoj rezoluciji i pri mnogo nižoj internoj rezoluciji renderovanja. GPU je dobio dodatni kapacitet, ali sledeći frejm i dalje ne može da počne ili se završi ranije jer je druga zavisnost sporija.

Generisanje frejmova je poseban slučaj

Generisanje frejmova komplikuje uobičajeno tumačenje FPS-a jer generisani frejmovi mogu povećati prikazani izlaz frejmova bez potrebe da CPU simulira svaki generisani frejm.

NVIDIA to eksplicitno dokumentuje kao jedan od razloga zašto DLSS generisanje frejmova može povećati prikazanu brzinu frejmova u scenarijima ograničenim CPU-om. To ne znači da je prvobitno usko grlo CPU-a nestalo; to znači da pipeline za prezentaciju može proizvesti dodatne frejmove iznad CPU-ove native brzine simulacije/renderovanja.

Za dijagnostiku, razdvojite osnovne renderovane performanse, izlaz generisanih frejmova i latenciju unosa umesto da jedan FPS brojač tretirate kao ceo sistem.

Responsivnost i FPS nisu isto merenje

Usko grlo CPU-a ili GPU-a takođe različito utiče na latenciju. NVIDIA Reflex dokumentacija deli pipeline latencije na faze uključujući unos, simulaciju, podnošenje renderovanja, drajver, red za renderovanje i GPU renderovanje.

To je korisno jer grafička promena može poboljšati vreme GPU renderovanja dok vreme simulacije ili CPU podnošenja ostaje skoro nepromenjeno.

Dakle, pravo pitanje možda nije „Da li je FPS porastao?“ već „Da li je deo pipeline-a do kog mi je stalo postao brži?“

Dijagnostika pogrešnog uskog grla

Ne optimizujte samo iz menija sa postavkama

Grafički preseci su dizajnirani za upotrebljivost, a ne za izlaganje arhitekture performansi engine-a.

Preset „Medium“ može promeniti deset nepovezanih promenljivih odjednom. Ako se performanse poboljšaju, još uvek ne znate koja je promena bila važna. Ako se ne poboljšaju, jedna opcija koja mnogo opterećuje CPU ili strimovanje može i dalje dominirati.

Za rešavanje problema, pojedinačne promene su sporije ali mnogo informativnije.

Praktičan redosled podešavanja

Šta bi promenilo ovaj odgovor?

Tačno usko grlo može se promeniti od scene do scene. Unutrašnji hodnik može biti ograničen GPU-om dok gusti grad ili strateška bitka postaju ograničeni CPU-om. Dijagnostika bi stoga trebalo da cilja opterećenje koje zapravo izaziva problem sa performansama.

Generisanje frejmova, dinamička rezolucija, adaptivni kvalitet na nivou endžina i budući sistemi zakazivanja takođe mogu da učine jednostavno skaliranje FPS-a manje intuitivnim. Osnovna metoda i dalje važi: promenite jedno opterećenje, posmatrajte odgovor i identifikujte koja faza je prestala da se poboljšava.

Ograničenja

Ovaj članak pruža dijagnostički okvir, a ne univerzalno mapiranje svakog grafičkog podešavanja na troškove CPU-a ili GPU-a. Arhitektura endžina određuje stvarno opterećenje.

Sami procenti iskorišćenja ne mogu dokazati usko grlo. Vremenski snimci, ponovljivi testovi i odgovor na kontrolisane promene podešavanja pružaju jače dokaze.

Zaključak

Ako Low i Ultra daju skoro isti FPS, nemojte nastaviti da nasumično snižavate podešavanja.

Iskoristite nedostatak skaliranja kao dokaz. Testirajte rezoluciju, pregledajte CPU/GPU tajming, proverite ograničenja, a zatim ciljajte podešavanja koja utiču na ograničavajuće opterećenje. Podešavanje performansi postaje mnogo lakše kada prestanete da pitate „Koje podešavanje je skupo?“ i počnete da pitate „Koja komponenta sprečava da sledeći frejm bude završen ranije?“

Često postavljana pitanja

Pojmovnik

Primarni izvori